ТУЗЛА: ВИШЕ АРХИЈЕРЕЈА СПЦ СЛУЖИЛО ПОВОДОМ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА СВЕТОГ САВЕ, УРУЧЕНА ВИСОКА ЦРКВЕНА ОДЛИКОВАЊА

ТУЗЛА – У прву недељу по Духовима – Свих светих, 7. јуна 2026. године, Саборни храм у Тузли био је место великог и благословеног литургијског сабрања поводом историјског јубилеја – 850 година од рођења Светог Саве. Ова свечаност у старом седишту Епархије зворничко-тузланске организована је као део шире, свеопште прославе овог значајног јубилеја који се током ове године свечано обележава широм Српске православне цркве. Поздрављајући присутне, домаћин сабрања, митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, истакао је да је дивно видети Србе сабране у љубави око своје Цркве и својих епископа, нагласивши да наш верни народ, ма где живео, не престаје да чува свој православни идентитет и Бога у себи.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
​
Уважена господо, владике сам већ поздравио, али дозволите ми да вас још једном поздравим овде у Тузли , у нашем старом седишту Епархије зворничко-тузланске, где се данас окупио велики број људи на овом сабрању.
 
Имали смо част да је данас на Светој литургији началствовао митрополит аустралијско-новозеландски Силуан. Он је млад човек, рођен у Аустралији, где је преузео велику одговорност за мисију у далеком свету. Тамо живи доста наших православних Срба који су се досељавали од Другог светског рата па све до данас, али оно што је најбитније – нису престали да буду православни Срби.
 
Поздрављам и владику осјечкопољског Херувима, који често долази код нас. Он делује у сличним условима као наши Срби у Федерацији БиХ, само што је код њега тако у читавој епархији. Бори се, млад је човек, завршио је богословију у манастиру Крка и добро познаје тамошње стање. Бори се колико може и Бог му даје снаге да носи крст који тренутно има.
 
Да поздравимо и нашег брата, епископа јенопољског Никона. Он је наш сабрат, тачније мој лични, из манастира Ковиља. Недавно је изабран за викара Патријарха српског г. Порфирија. Увек је имао светоотачко и богословско, а рекао бих и јуначко схватање Цркве – ту јуначку димензију нашег Косова и Метохије и борбе за очување отаџбине, наше вере и Православља уопште. Такви су људи из народа, и народ их препознаје као велике људе и јунаке.
 
Данас смо се сабрали поводом јубилеја прославе 850 година од рођења нашег великог просветитеља – Светог Саве, јубилеја који се обележава широм Српске цркве. Он је наш учитељ у духовном животу; Свети Сава је са седамнаест година отишао на Свету Гору и тамо сабрао најбоље бисере духовног живота од стараца пустињака, спилеота. Ишао је босоног од једног до другог и од њих учио теологију Православља. Варају се они који кажу да је Свети Сава био велможа, или који га пореде са данашњим људима који имају неку власт и част. У то време је све било потпуно другачије, поготово јер је Свети Сава био први архиепископ српски који је издејствовао самосталност Српске цркве. Дакле, он је поставио темеље и српској држави и цркви, и био је велики учитељ и чудотворац. На месту на коме је подигнут манастир Ковиљ он је учинио многа чуда – ту је прво подигнута једна црква, а манастир тек касније.
 
Шта да вам кажем, трудите се, браћо и сестре. Видели сте ових дана једно велико чудо, неписано и невиђено – реке људи које су са разних страна долазиле у Београд да се поклоне часном Појасу Пресвете Богородице. Манастир Ватопед чува тај појас и ми смо као студенти имали прилику да му се поклонимо тамо. Међутим, ово што се десило у Београду није се раније догодило нигде где год је појас ношен – а био је у више места у Грчкој, па чак и у Русији. Овако срдачан пријем код нашег Патријарха, архијереја, а поготово верног народа, памтиће се и о томе ће се причати годинама. Нико није вршио никакву промоцију, него је народ једноставно из дубине душе имао потребу да дође и да се поклони тој светињи. То значи да наш народ има Бога у себи и треба да се трудимо да то негујемо. Тако је било и у време короне – народ се тада причешћивао више него пре ње. Народ је, ако тако можемо да кажемо, положио испит, а да ли смо ми – то је већ нешто друго.